Bez dlake na jeziku Gde su, šta rade: Vladan Živković Zoran Mišić (Nezavisna Svetlost, 12. decembar 2002)

podnaslovi } Bez dlake na jeziku Postoji li, po Vama, recept za dugovečnost predstave? Nema Vas ni u novim podelama.

Postoji li, po Vama, recept za dugovečnost predstave?

- Ova predstava je nastala kao izraz nezadovoljstva situacijom u pozorištu tih godina. Nije se igralo... Trebalo je da vratimo to neko samopoštovanje glumačko, da bi nas i drugi poštovali. Pristao sam da se latim tog posla, samo ako bude vrhunski profesionalno urađen, a ne „skrpetareno pomoću štapa i kanapa”. Da smo izabrali varijantu da ga „ne radimo kako treba”, predstava ne bi doživela dvestoto izvođenje.
Recept je prost: dobri saradnici i kvalitetna glumačka podela. Ovo dvestoto izvođenje nije „nategnuto”, jer će ova predstava tek da igra.

Drugi projekat „KG scene”, komad „Zvala se Lorelaj”, nije dugo igran. Zašto?

- Bila je to svetska premijera. Predstavili smo u Kragujevcu jednog, za ovaj grad, nepoznatog reditelja i dramaturga, Miroslava Trifunovića, igrali smo Marina Perić-Stojanović i ja, i dobili sjajne kritike i od publike i pozorišnih kritičara. Ali, ja kao da imam kam bekove, kao da sam povremeno odlazio iz Kragujevca, jer je i tada pisano, „eto, ljudi koji ne igraju u redovnom repertoaru pokazali su da mogu sjajno da odigraju to i to”. Zbog sklopa nekih okolnosti, zaključno sa bombardovanjem 1999, predstava se, na žalost, ugasila jer je postojao veliki diskontinuitet u igranju.